Osam žena koje su obeležile srpsku istoriju

Pokušali smo da za ovaj tekst pronađemo neki prigodan citat o ženama. Neki koji će opisati njihovu snagu, mogućnosti, jednakost i sve one ostale osobine koje mogu da krase jednu osobu. Međutim iz citata dostupnih online, čiji autori su uglavnom muškarci, zaključismo da smo mi žene emotivna bića, željna pažnje, čije nego muške. Stvorene da zavodimo, manipulišemo, upravljamo suprotnim polom, da izdamo, izneverimo , budemo lepše i nežnije polovine. Ove formulacije nam nisu odgovarale pa je naš izbor je pao na citat o ženama koji dolazi od žene. Rebeca West, je britansko – irske spisateljica i feministkinja, koja je o feminizmu rekla:

Nikad nisam uspela saznati šta tačno znači feminizam.Znam samo da me ljudi zovu feministkinjom kada iskažem osećaje po kojima se razlikujem od otirača pred vratima.

Da li se i vama čini ovako nekako ? Mogli bismo da pričamo o mnogobrojnim problemima sa kojima se žene i dan danas suočavaju. Spisak je prilično dugačak. Postoje sigurno, mnogo pozvanije osobe od nas koje bi na ovu temu trebalo da govore, a mi ćemo se, ipak, u skladu sa našim nazivom baviti ovom temom u nekom lepšem svetlu.

Predstavljamo Vam osam žena iz naše istorije koje su istu menjale, svojim radom, trudom i zalaganjem u njene stranice se zasluženo upisale i svakako pomerale granice ka boljem položaju svih nas danas.

Katarina Ivanović - Prva srpska slikarka i žena među akademicima

Katarina Ivanović - autoportret

Katarina Ivanović - autoportret

Rođena je 1811. godine u Vesprimu u Mađarskoj, u trgovačkoj porodici. Sa svojih 14 godina, poželela je da živopiše, nakon čega se  školovala se u Pešti kod tada najboljeg mađarskog slikara, Jozefa Peškija, i tako postala prva srpska slikarka.

Svoje obrazovanje nastavila je u Beču, a zatim i kroz putovanja Evropom. 

Nakon što je Narodnom muzeju poslala prvu pošiljku sačinjenu od osam dela, napisala je “Uzdam se da će Srbi poštu odati mojim slikama i držati me u svom spomenu”.

Bila je prva mnogo puta, Srpsko učeno društvo odabralo ju je za počasnog člana.  Svoja dela ostavila je Srbiji, zajedno sa novcem da o njima brine.

Marija Maga Magazinović - prva moderna balerina i novinarka

Rođena je u Užicu 1882.godine. Naša prva moderna balerina, teoretičarka igre, novinarka Politike i prva žena koja je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. 

Marija Maga Magazinović

 

Svojim aktivizmom, utrla je put svim ženama željnim da se obrazuju u još uvek patrijarhalnom društvu s početka XX veka.

Studiranje provela je u Beogradu, kao vandredni student jer redovno školovanje tog nivoa za žene nije bilo dozvoljeno. 

Radila je na jednakosti među polovima u akademskom obrazovanju, a pobedu odnela je upisivanjem Pravnog fakulteta, kao prva žena sa indeksom ove ustanove, a kasnije za ravnopravnost u zaradama.

Osnovala je  Školu za ritmiku i plastiku koju su pohađala mnoga, kasnije  svetski poznata, imena poput Luja Daviča.

Bila je i profesor filozofije, nemačkog i srpskog jezika u Prvoj ženskog gimnaziji.

Ksenija Atanasijević - prva doktorka nauka u Srbiji

Prva žena koja je na Beogradskom univerzitetu stekla akademsku titulu doktora nauka i to u svojoj 28-oj godini života.

Nakon beogradske gimnazije studira filozofiju kod čuvenog profesora Branislava Petronijevića. Njen doktorski rad na temu   “Brunovo učenje o najmanjem” ticao se mislioca Đordana Bruna i njegovog učenja o trostrukom mínimumu.  Delovi istog, uvršteni su enciklopeduju Britanika kao relevantna literatura za shvatanje Brunove misli.

 Kasnije je izabrana za docentkinju Filozofskog fakulteta za predmet Istorija klasične Filozofije.  Kao jedina žena na Univerzitetu, suočavala se sa mnogim problemima i hapšena je više puta. 

 

Ksenija Anastijevic

U Ženskom pokretu se borila za mir i prava žena. 

Njen naučni opus sadrži oko 400 naučnih radova, a iza sebe je ostavila i kulturni doprinos u obliku časopisa Dan, u kojem su tekstove objavljivala velika imena poput Andrića i Crnjanskog.

Isidora Sekulić - prva žena akademik primljena u SANU

Naša književnica, prevoditeljka, intelektualka i jedna od najobrazovanijih ličnosti svoga doba.

 

Ceo radni vek je provela radeći u prosveti.

Sa 14 godina govorila je već 5 stranih jezika. Mnogo putovala, bila je poliglota i pisala je pripovetke, eseje i književne kritike.Diplomirala je na Pedagoškom fakultetu u Budimpešti.

Svoju Hroniku palanačkog groblja napisala je upravo na groblju na kojem je provodila dosta vremena u razgovoru  sa Nikolom koji je tu radio kao grobar.  Doktorirala je u Nemačkoj, a kasnije radila kao učiteljica matematike. Smatrala je da za duhovni razvoj potrebna samoća, ćutanje i stalni rad.

Iako nije imala svoju, porodicu, je cenila kao jedan od najznačajnijih segmenata društva.  Imala je patrijarhalne stavove, ali se i borila za žensku slobodu i težila ka sredini.

Bila je prva srpska žena koja je izabrana kao dopisnica Srpske Kraljevske akademije nauka (1939. godine), članica Srpske akademije nauka i umetnosti (1950. godine), predsednica Srpskog centra PEN (1931. godine), kao i Udruženja književnika Jugoslavije i Udruženja književnika Srbije.


Isidora Sekulić

Mileva Marić Ajnštajn - prva matematičarka Srbije

Uz Milevino ime uvek je išlo i pitanje da li je bila naučnica briljantnog uma ili samo supruga. 

Milena Marić Ajnštajn

Mileva Marić Ajnštajn bila je prva srpska matematičarka. U leto 1896. upisala je studije medicine na Univerzitetu u Cirihu. U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike gde je bila tek peta žena,  primljena u tu školu. Bila je druga žena koja je završila kompletne studije matematike i fizike, ali nije položila stručni ispit. 

Na Politehničkoj školi stekla je pravo da predaje fiziku i matematiku zahvaljujući sjajnim ocenama.

Od 6 studenata u grupi, bila je jedina žena.  Zanimljivost je da je fiziku položila sa ocenom 5.5 od maksimalnih 6, što je bila i  Ajnštajnova ocena iz ovog predmeta.

Njeno, svetski poznato prezime dolazi upravo iz braka sa ovim naučnikom, sa kojim se iz prijateljstva razvila i ljubav tokom zajedničkih studija. U braku koji se završio razvodom, imali su troje dece. 

 Svakako je činjica da je položaj žena u ovom vremenu, otežao njeno napredovanje u nauci. Ipak neki istoričari koji su se bavili analizom razmenenih pisama između supružnika tvrde da su na naučnim teorijama i istraživanjima, njih dvoje radili zajedno. Opet, oni drugi smatraju da za to ne postoje osnovani dokazi. 

Teme koje je Mileva proučavala tokom svojih studija, svakako jesu iste one koje  su kasnije Ajnštajna promovisale u genija.  Za jednu od njih, za svoje zaključke dobio je i Nobelovu nagradu.    

Godine 1903. u Bernu se udala za Alberta Ajnštajna, fizičara i jednog od najvećih svetskih umova. Njihov brak je propao, a mnogi tvrde da je ona doprinela  Ajnštajnovim radovima, ali je stepen njenog učešća u otkrićima nepoznat i predmet je brojnih polemika.

 

Nadežda Petrović - slikarka i bolničarka

Posle završetka Više ženske škole posle koje postaje nastavnica crtanja, svoje školovanje nastavlja u ovom smeru pre svega u Beogradu, a zatim i u Minhenu. 

U Nemačkoj nije mogla da pohađa Akademiju jer nije postojalo žensko odeljenje, zbog toga se usmerila na neformalno obrazovanje kod majstora tog doba. 

Prvu i jedinu samostalnu  izložbu imala je u Velikoj školi u Beogradu, 1900. Godine.  Tadašnja kritika je prihvatala njen talenat, ali njena dela smatrana su novotarijama i kritika je bila nemilosrdna.

Jedna je od osnivačica društva Kolo srpskih sestara.

Na studijsko putovanje u Pariz odlazi 1910. Godine, a 1912 u Beogradu pokreće slikarsku školu.

U ratovima, kako Balkanskim tako i Svetskom, bila je bolničaka i ton a svoje insisitiranje na samom frontu.  Čak i ovde pronalazila je vreme i želju za slikanjem. 

Iako konstantno kritikovana od strane domaćih kolega I kritičara u svetskim krugovima ostvarila se  kao poštovana slikarka, a vreme je provodila sa slikarima poput Matisa I Pikasa.

 

Nadežda Petrović

Zajedno sa Nušićem učestvovala je I u demonstracijama, u kojima su je pozdravljali kao “Jugoslovensku Nadu”.  

Milena Pavlović Barili - slikarka, ilustrator i pesnikinja

Milena Petrović Barili

6. marta 1945. njen život je tragično prekinut u 36-oj godini života. Slikarka je preminula nakon pada sa konja, a tačni uzroci nikad nisu utvrđeni, iako se znalo da je bila krhkog zdravlja. Urna sa posmrtnim ostacima prenesena je u Italiju, a galerija-legat otvorena je u rodnom Požarevcu 1962. godine i danas se tamo nalazi oko 800 njenih radova, kao i lične stvari.  

 

Sa 5 godina govorila je italijanski i francuski, a sa 10 u Gracu naučila je i nemački. Potomkinja Karađorđevića i ćerka Bruna Brailija, italijanskog kompozitora je od detinjih dana pokazivala svoju inteligenciju i umešnost sa sllikanjem, pisanjem i jezicima.

Slikarstvo je studirala u Beogradu gde je imala i prvu izložbu, a zatim nastavila u Minhenu. Iza čega su se izložbe nizale u svetskim i evropskim gradovima.

 Od 1939. Godine posle prodaje svoje slike Anđeli, prikuplja novac za kartu do Amerike gde je provela I poslednjih 6 godina života.

U tom periodu je slikala, bavila se ilustracijom, kostimografijom.  Njene modne ilustracije objavljivane su u Vogu.   

Sve ilustracije žena, radila je po uzoru na sebe, a govorili su da je gracioznija i lepša od svojih slika. Njene modne kreacija objavljivane su kasnije u svim velikim modnim magazinima tog doba.

U vreme Drugog svetskog rata, patila je za domovinom, roditeljima i prijateljima i sanjala o svom povratku.

 

Milunka Savić–Gligorević - heroina Balkanskih i Prvog svetskog rata

Drugom puku srpske vojske „Knjaz Mihailo“, žena je sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja. Zbog neizmerne hrabrosti Francuzi su je prozvali „srpska Jovanka Orleanka“. Kada je po objavljivanju Ukaza o mobilizaciji 30. septembra 1912. godine, i došlo do masovnog odziva, Milunka se prijavila na jednom od mobilizacionih zborišta u Beogradu. Registrovala se pod imenom Milun Savić.

U Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine borila se kao, muškarac. Njen pol otkrilo je bolničko osoblje, posle ranjavanja u Bregalničkoj bici, skoro godinu dana posle pristupanja srpskoj vojsci.

 U Prvom svetskom ratu, takođe se prijavila kao dobrovoljac. Primili su je Vojvoda Putnik i Kralj Aleksandar.

 Bila je deo „Gvozdenog puka“, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske „Knjaz Mihailo“. U ovom puku, osim nje, borila se i Škotkinja Flora Sands. Milunka se istakla kao bombaš u Kolubarskoj bici. Tu je, za višestruko herojstvo, dobila Karađorđevu zvezdu sa mačem.

U jesen 1915. godine u Makedoniji je teško ranjena u glavu i tako povređena se povlačila preko Albanije. Posle nekoliko meseci oporavka vratila se na Solunski front, gde je učestvovala u bitkama, na leto i jesen 1916. godine.

Tu se istakla u bici na Kajmakčalanu, u okuci Crne reke, kada je „gvozdeni puk“ bio priključen 122. francuskoj kolonijalnoj diviziji. Tada je zarobila čak 23 bugarska vojnika.

 

Milunka Savić

 

Dobila je mnoga, i najviša, odlikovanja, među kojima i dva francuska ordena. Legije časti i medalju „Miloš Obilić“. Jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.

Iz ove perspektive, sigurno je da nam neka od ovih dela deluju potpuno prirodno, normalno čak i jednostavno.  Međutim za svaku od ovih žena, njihovi poduhvati su bili borba protiv društvenih stega, nametanja uloga. Svaka od njih, olakšala je bar za jedan korak naše današnje, podrazumevano pravo da se školujemo i biramo spostveno zanimanje, nezavisno od pola.

I mi smo im na tome zahvalni. 

 

Da li vi imate neke žene koje vas inspirišu ?

Pišite nam o njima, bilo da su deo prošlosti ili pripadaju ovom vremenu, jer je uvek je lepo deliti inspiraciju.